Hana Arent – O nasilju (1970)

Podstaknut devastiranošću koja je u najdirektnijoj vezi sa aktuelnim političkim dešavanjima u Srbiji (u poslednjih nekoliko godina; konkretnije – od 2012. g. naovamo) posegnuo sam za istraživanjem o literaturi koja bi mi možda mogla dati odgovor na pitanje KAKO SMO STIGLI DOVDE. Posmatrano sa zaista različitih životnih aspekata ovo što gledamo, živimo i dišemo svaki […]

ŽIL DELEZ I FELIKS GATARI – ANTI-EDIP: KAPITALIZAM I SHIZOFRENIJA (Pariz, 1972)

Želeće mašine Kada je moj kolega na stolu u zbornici zapazio ovu knjigu, reakcija mu je bila uslovljena sećanjem na njeno čitanje za vreme studentskih dana (diplomirani je filozof, između ostalog). Reakcija je podrazumevala mešavinu neprijatnosti njenim svojevremenim čitanjem i znatiželje da se sada prelista i u sećanju obnovi njen zanimljiv, provokativan, ali i složen […]

MIŠEL FUKO – ARHEOLOGIJA ZNANJA (Pariz, 1969) – Arheološki opis + Zaključak

U poslednjem segmentu knjige Fuko se najviše bavi pojmom arheologije. Ovaj pojam ima za njega naročito značenje. Naime, i u ovom poglavlju je sveprisutna jedna snažna potreba za ponovnim pregledanjem i prečišćavanjem istorije i njenih ideja. Fuko nudi i neku vrstu definicije/definicija istorije ideja (iako je definisanje postupak koji je u ovoj knjizi Fukou stran). […]

MIŠEL FUKO – ARHEOLOGIJA ZNANJA (Pariz, 1969) – Iskaz i arhiv

Nastavljajući u duhu raščlanjivanja i rasparčavanja naših predstava o pojmovima koje koristimo, bilo da se bavimo ovim ili onim poljima interesovanja, Fuko ISKAZ definiše najpre kao ATOM DISKURSA, kao NERAŠČLANJIVU I NERAZLOŽLJIVU JEDINICU. Odmah potom navodi i primere. Niko nije čuo i Istina je da niko nije čuo su dva različita iskaza (jer različito znače, […]

MIŠEL FUKO – ARHEOLOGIJA ZNANJA (Pariz, 1969) – Diskurzivne pravilnosti

Kako MISLITI ISTORIJSKO ZNANJE? Da li smo valjano OZNAČILI ono što treba da bude označeno? Kakav je odnos između označitelja i označenog? Ova pitanja mi se nameću dok čitam uvodni deo knjige. Fuko nam naznačuje da će se baviti pitanjima MIŠLJENJA I PROMIŠLJANJA ISTORIJE I ISTORIJSKOG ZNANJA. U duhu postmodernizma, i on oseća prisutnost promene, […]

ŽAN-FRANSOA LIOTAR – POSTMODERNO STANJE (Pariz, 1979) 3/3

ISTRAŽIVANJE I NJEGOVO LEGITIMIZOVANJE PUTEM PERFORMATIVNOSTI   Liotar primećuje dve vrste napredovanja u znanju: jedna odgovara nekom novom potezu (novoj argumentaciji) u okviru utvrđenih pravila, a druga izmišljanju novih pravila, dakle nekoj promeni igre. Šta je konstatacija? Registrovanje činjenice okom, uhom, nekim čulnim organom? Čula varaju, a domet im je ograničen, kao i njihova moć […]

ŽAN-FRANSOA LIOTAR – POSTMODERNO STANJE (Pariz, 1979) 2/3

PRAGMATIKA NARATIVNOG ZNANJA Saznanje bi bilo skup iskaza koji označavaju ili opisuju predmete (uz isključivanje svih drugih iskaza), a mogu da budu proglašeni tačnim ili pogrešnim. Nauka bi prema tome bila jedan podskup saznanja. ZNANJE je ono što nekog čini sposobnim da izgovara DOBRE DENOTATIVNE ISKAZE, ALI I DOBRE OPISNE ISKAZE, dobra vrednovanja. Ono o […]